Dr­žav­ne in­sti­tu­ci­je stra­šno bri­nu o za­šti­ti pri­vat­no­sti kri­mi­na­la­ca i po­li­ti­ča­ra, a u slu­ča­je­vi­ma gdje su u pi­ta­nju ve­li­ki no­vac i pri­vat­ni in­te­re­si ne­mo­gu­će je do­ći do po­da­ta­ka od vla­di­nih ti­je­la, oci­je­ni­la je iz­vr­šna di­rek­tor­ka Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) Va­nja Ća­lo­vić. Ona je na kon­fe­ren­ci­ji „Od­nos Vla­de i ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja”, ko­ju je ju­če or­ga­ni­zo­va­la Kan­ce­la­ri­ja TA­SCO u Pod­go­ri­ci, ka­za­la da je si­tu­a­ci­ja po pi­ta­nju pri­stu­pa po­da­ta­ka da­nas bo­lja u od­no­su na pe­ri­od od pri­je de­set go­di­na, a da se sa­da naj­če­šće su­o­ča­va­ju sa pro­ble­mom „pro­ste op­sjed­nu­to­sti” dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja za ču­va­njem lič­nih po­da­ta­ka i pri­vat­no­sti.
– Oni se po­zi­va­ju na evrop­ske stan­dar­de i oba­ve­zu ču­va­nja pri­vat­no­sti na ni­vou evrop­skih stan­dar­da, pa ih on­da ču­va­ju vi­še ne­go ijed­na ze­mlja u Evro­pi. Ta­ko re­ci­mo ni­jed­na ze­mlja u Evro­pi ne ču­va pri­vat­nost li­ca osu­đe­nih za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal kao što to ču­va­ju pra­vo­sud­ni or­ga­ni Cr­ne Go­re. Ako tra­ži­te pra­vo­sna­žne sud­ske pre­su­de za or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, re­ci­mo šverc par ki­lo­gra­ma ko­ka­i­na iz La­tin­ske Ame­ri­ke, do­bi­će­te pre­su­du ne sa­mo sa ini­ci­ja­li­ma li­ca ko­ja su pra­vo­sna­žno osu­đe­na u jav­nom sud­skom po­stup­ku, ne­go će­te do­bi­ti i po­čet­no slo­vo ime­na dr­ža­ve oda­kle se re­ci­mo šver­cu­je ko­ka­in ili ime­na bro­da ko­jim se vr­ši šverc ili fir­me ko­ju su ko­ri­sti za pra­nje nov­ca – ka­za­la je Ća­lo­vi­će­va.
Ona sma­tra da taj trend ne­ma ni­ka­kve ve­ze sa evrop­skim stan­dar­di­ma, na­vo­de­ći da pi­ta­nje za­šti­te lič­nih po­da­ta­ka je­ste bit­no, ali da ne smi­je i ne mo­že bi­ti iz­go­vor da se sa­kri­ju osnov­ni po­da­ci ko­ji su neo­p­hod­ni za is­tra­ži­va­nje ko­rup­ci­je i or­ga­ni­zo­va­nog kri­mi­na­la.
Ća­lo­vi­će­va je na­ve­la da MANS već de­set go­di­na tra­ži po­dat­ke o pri­va­ti­za­ci­ji Kom­bi­na­ta alu­mi­ni­ju­ma, Te­le­ko­ma i Elek­tro­pri­vre­de.
– Za­što se kri­ju po­da­ci o pri­va­ti­za­ci­ji Te­le­ko­ma? Ne­ma po­tre­be da pi­tam, svi zna­mo za­što. Za­to što se­stra zna ka­ko je pri­va­ti­zo­van Te­le­kom. Kad god do­đe­mo do onih pi­ta­nja ko­ja su ve­za­na za ko­rup­ci­ju, or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal, ne mo­že­mo da do­bi­je­mo in­for­ma­ci­ju. U ova­kvim slu­ča­je­vi­ma ka­da su u pi­ta­nju ve­li­ki no­vac i in­te­re­si, dža­ba su nam sud­ske pre­su­de. Ne znam ni ko­li­ko pre­su­da ima­mo i u sva­kom slu­ča­ju sud je pre­su­dio da su dr­žav­ni or­ga­ni pre­kr­ši­li za­kon – ka­za­la je ona.
Cr­na Go­ra ima raz­vi­jen, kva­li­te­tan i ospo­so­bljen ci­vil­ni sek­tor, ko­ji je već sa­da na ni­vou evrop­skih stan­dar­da, ka­zao je šef De­le­ga­ci­je Evrop­ske uni­je u Cr­noj Go­ri Mi­tja Drob­nič.
On je re­kao da je osna­že­no ci­vil­no dru­štvo ključ­ni ele­ment sva­kog de­mo­krat­skog si­ste­ma i kao ta­kvo bi tre­ba­lo da bu­de pre­po­zna­to i tre­ti­ra­no od dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja.
– Ge­ne­ral­no go­vo­re­ći, neo­p­hod­no je vi­še tran­spa­rent­no­sti u vla­di­nim pro­ce­du­ra­ma za sa­rad­nju sa or­ga­ni­za­ci­ja­ma ci­vil­nog dru­štva, na­ro­či­to ka­da je u pi­ta­nju iz­ra­da na­cr­ta za­ko­na o NVO – oci­je­nio je Drob­nič.
Iz­vr­šna di­rek­tor­ka Cen­tra za raz­voj ne­vla­di­nih or­ga­ni­za­ci­ja Ana No­va­ko­vić pod­sje­ti­la je da je Za­kon o NVO usvo­jen 2011. go­di­ne, upo­zo­ra­va­ju­ći da Vla­da za če­ti­ri go­di­ne ni­je obez­bi­je­di­la pri­mje­nu tog ak­ta u di­je­lu fi­nan­si­ra­nja pro­je­ka­ta iz dr­žav­nog bu­dže­ta.
– Sa­mim tim sta­vlje­ni smo jed­nim di­je­lom u pa­ra­dok­sal­nu si­tu­a­ci­ju. Or­ga­ni­zu­je­mo ovaj okru­gli sto i go­vo­ri­mo na te­mu iz­mje­na za­ko­na o NVO u di­je­lu fi­nan­si­ra­nja, iako če­ti­ri go­di­ne ni­smo ima­li pri­li­ku da vi­di­mo ka­ko va­že­ći si­stem fi­nan­si­ra­nja, ko­ji je de­fi­ni­san ovim za­ko­nom, funk­ci­o­ni­še u prak­si – na­ve­la je ona.
No­va­ko­vi­će­va je ka­za­la da pred­stav­ni­ci NVO sek­to­ra ima­ju pra­vo da sum­nja­ju da Vla­da ta­kvom po­li­ti­kom traj­no sla­bi ci­vil­ni sek­tor, nje­gov rad i uti­caj.
Ona je uka­za­la da je od 2009. go­di­ne do 2015. go­di­ne sko­ro osam mi­li­o­na eura ma­nje opre­di­je­lje­no za pro­jek­te NVO, ne­go što je to bi­la oba­ve­za u skla­du sa Za­ko­nom o igra­ma na sre­ću.
Vla­da­ma u tran­zi­ci­ji, ka­kva je i cr­no­gor­ska, svoj­stve­no je da bu­du kri­tič­ki na­stro­je­ne i da NVO vi­di kao „nu­žno zlo”, ka­za­la je iz­vr­šna di­rek­tor­ka Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Da­li­bor­ka Ulja­re­vić.
– Ta­ko smo če­sto ozna­če­ni kao „agre­siv­ni” zbog in­si­sti­ra­nja da što pri­je za­ži­ve prin­ci­pi gra­đan­skog dru­štva, ili „is­fru­stri­ra­ni” ako zah­ti­je­va­mo da sve što ra­de or­ga­ni vla­sti mo­ra bi­ti do­stup­no jav­no­sti, pod­lo­žno pro­vje­ri od­go­vor­no­sti za uči­nje­no ili ne­u­či­nje­no – uka­za­la je ona.A.T.


Stvo­ri­ti pod­sti­caj­no okru­že­nje za dje­lo­va­nje NVO

Šef TAC­SO kan­ce­la­ri­je u Cr­noj Go­ri Go­ran Đu­ro­vić ka­zao je da je vri­je­me da se pre­du­zmu ak­ci­je ko­je će ne­sum­nji­vo po­ka­za­ti že­lju no­si­la­ca vla­sti da po­dr­že stva­ra­nje pod­sti­caj­nog okru­že­nja za dje­lo­va­nje NVO.
Mi­ni­star­ka bez port­fe­lja Ma­ri­ja Vu­či­no­vić ka­za­la je da Vla­da od 2009. go­di­ne ak­tiv­no ra­di na raz­vo­ju sa­rad­nje sa ci­vil­nim sek­to­rom i po­bolj­ša­nju uslo­va kroz nji­hov rad, do­no­še­njem Stra­te­gi­je sa­rad­nje i Stra­te­gi­je raz­vo­ja NVO sa ak­ci­o­nim pla­no­vi­ma re­a­li­za­ci­je.